Da li ste čuli da namirnice koje jedemo utiču na naše raspoloženje?
Da, to je moguće, hrana koju jedemo utiče na raspoloženje, mentalno zdravlje i energiju. Zdrava i pravilna ishrana održava naše mentalno zdravlje.
Kada smo pod stresom obično utehu tražimo u hrani i tada posežemo za skrobom i šećerima. Takva vrsta hrane na kratko podiže vaše raspoloženje zato što šećer pokreće iste centre zadovoljstva u mozgu kao i lekovi zavisnosti. Ova vrsta ugljenih hidrata podiže naglo šećer, ali se on isto tako brzo spušta usled čega dolazi do pada šećera u krvi i pada raspoloženja. Složićete se da to i nije najbolji izbor. Konzumiranje hrane koja drži šećer u normali, zapravo unošenjem hrane koja stabilizuje šećer održavate rapoloženje u toku dana.
Studije govore da loša ishrana utiče na anksioznost i depresiju. Procesuirana hrana dovodi do pada energije, loše motivacije, zaboravnosti, iscrpljenosti. Ovakvo stanje nas opet tera da posežemo za ovom hranom i na taj način upadamo u začaran krug.
Kako održati dobro raspoloženje?
Verovatno ste svi čuli za serotonin. Neurotransmiter koji nas čini srećnim. Serotonin je odgovoran za dobro raspoloženje, san, apetit, probavu, pamćenje. Simptomi nedostatka serotonina su anksioznost ,depresija, nesanica, nemir, ljutnja, želja za slatkišima, razdražljivost, bol u mišićima.
Pored serotonina potrebno je spomenuti i endorfin i oksitocin kao hormone koji utiču na naše mentalno zdravlje.
Hrana koja popravlja raspoloženje
Najbolji način za povećanje serotonina je hrana pogata triptofanom, a to je uglavnom hrana pogata proteinima poput ćuretine, piletine, govedine, jaja i mlečnih proizvoda.
D vitamin je takođe odličan za dobro raspoloženje.
Pored sunca namirnice kao što su sardela, sardina sveža, haringa, losos, skuša,jaja, maslac snabdevaju vase telo D vitaminom.
Folna kiselina i B12 utiču na stvaranje serotonina. Manjak folne kiseline i B 12 vitamina dovodi depresije i do stvaranja homocisteina koji nikako nije dobar za moždane ćelije.
Uvrstite u svoj jelovnik zeleno lisnato povrće, špargle, avokado,brokoli,sočivo kao izvor folne kiseline i jaja, losos, crveno meso , badem,sir kao izvor B12 vitamina.
Omega tri masne kiseline su ključne za razvoj mozga i nervnog sistema.
Studije su otkrile da je nedostatak gvožđa povezan sa izmenjenim emocionalnim ponašanjem, anksioznošću i poremećajem neurotransmitera. Crveno meso, zeleno lisnato povrće, čia semenke, kopriva suve smokve ,cvekla ,kakao kao izvor gvožđa potrebno je unositi pogotovo ukoliko imate manjak gvožđa.
Fermentisana hrana kao hrana za zdravlje crevne flore je neophodna za dobro raspoloženje. Za creva se kaže da su naš drugi mozak i da se serotonin proizvodi u probavnom traktu. Uvrstite u vaš jelovnik kefir, jogurt sa probiotskim kulturama , kiseli kupus, kao I probiotik.
Hrom je mineral koji održava glukozu u normali, hrana kao što je brokoli ,zelena salata, jabuke, crni biber, jaja, piletina, zelena parika su prirodni izvor hroma.
Selen se isto dovodi u vezu sa dobrim raspoloženjem. Selen se može naći u brazilskom orahu, belom luku, pečurkama, tunjevini, lososu, svinjetini.
Magnezijum je uključen u preko 300 biohemijskih procesa u telu koji utiču na različite sisteme, kao na mozak. Magnezijum se može naći u banana, crnoj čokoladi, semenke, badem, spanać.
Cink је neophodan za sve fiziološke sisteme, uključujući i funkcionisanje neurona, a studije i dalje pokazuju povezanost između nedostatka cinka i kliničke depresije i psihoze. Namirnice bogate cinkom su jaja, živina, mahunarke, riba, semenke.
Na dobro raspoloženje utiče i san.Zato obezbedite sebi kvalitetan i redovan san.
Biljke kao što su nana, kamilica, kantarion, lavanda, neven, matičnjak ,valerijana, zeleni čaj deluju na mentalno zdravlje.